“Prolaze i vraćaju se sa lastama,
sunčani i nasmijani dani.
Opet je u mojoj dusi proljeće;
da l’ si devojka il’ žena sada ti?“
*Reči pesme April u Beogradu od Zdravka Čolića.
Osećate li kroz stihove pesme proleće koje dolazi i grad koji se zadovoljno smeši? Autor pesme kao i sam izvođač nisu ni slutili da će pesma koju prave obeležiti jedan grad, a da će autobiografski osećaj proleća postati vanvremenski i savršeno pitak generacijama koje dolaze i koje će tek doći.
Zahvaljući melanholičnom ritmu i stihovima koji miluju, zatvorenih očiju možete doputovati u prestonicu balkana i osetiti nostalgiju koja izvire iz kaldrme podno vekovnih zidina prepunih tajni i neispričanih priča.
Generacije koje su kroz Beograd prošle, rodile se tu, došle i otišle kao i oni koji nikada u njemu nisu bili mogu da osete tu širinu lične impesije i slike koju je autor pesme postigao. Zato je doživljaj proleća univerzalan i prenosiv u sve gradove ovog sveta, ostavljen mašti generacijama koje su volele, vole ili će tek voleti.
Od Gardoša preko širokih bulevara, Ade pa sve do Avale, prepustite nam organizaciju obilaska grada čije će tle prihvatiti Vaše stope kao da su po njemu već nebrojano puta koračale.
Zavolite Beograd onako kako Vam najbolje odgovara, ako već planirate da osetite njegov duh neka to bude u proleće…